Sajt udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije

Aktuelno:

Dr. Aleksandar Dimić

Mesto balneoterapije u lečenju reumatskih bolesti

Kratak sadržaj:

Balneoterapija je kompleksna terapijska disciplina koja za lečenje koristi prirodne faktore : mineralne vode,

lekovite gasove, peloide, klimu, promenu sredine,

dijetetski režim, aktivni i pasivni psihofizički odmor. Efekti balneoterapije se baziraju na hemijskom i

mineralnom sastavu satojaka i njihovoj apsorpciji.

Metodologija primene balneoprocedura kod pacijenata sa zapaljenskim reumatizmom, pored insistiranja na strogo individualnom pristupu,

u prinicipu mora da bude poštedna, što znači da svi elementi balneoterapijske doze mora da budu redukovani. Povoljniji rezultati se postižu kod pacijenata

koji su pre banjskog lečenja bili lečeni racionalnom medikamentoznom terapijom i dovedeni u takozvanu "termalnu fazu".

Balneoterapija zauzima značajno mesto i u lečenju degenerativnog reumatizma i ekstraartikularnih reumatskih oboljenja. Od termomineralnih kupki

najpovoljniji uticaj imaju ugljenokisele, sumporvodonične i radonske vode u kombinaciji sa peloidom i nespecifičnim merama.

S obzirom na pozitivan efekat fizičke aktivnosti na koštanu masu, edukacija bolesnika sa osteoporozom u banjskim uslovima (primena adekvatnih vežbi i

higijensko-dijetetskog režima) ima značajnog udela u prevenciji osteoporoze. U fazi izražene osteoporoze sa naglašenom torakalnom kifozom,

primenom vežbi se pokušava korekcija deformiteta i jačanjem mišića prevencija fraktura. Kod vertebralnih fraktura, kada su bolovi dovoljno smanjeni,

započinje se sa terapeutskim vežbama jačanja ledjne muskulature, prvo u Hubbard kadi, a zatim i na suvom. Plivanje u ovoj fazi je odlična rehabilitaciona

procedura, zbog olakšanih pokreta u vodi, kao i zbog rasterećenja kičmenog stuba.

Ključne reči: balneoterapija, reumatske bolesti

Balneoterapija je kompleksna terapijska disciplina koja za lečenje koristi prirodne faktore. Obuhvata činioce kao što su : mineralne vode, lekoviti gasovi, peloidi,

klima, promena sredine, dijetetski režim, aktivni i pasivni psihofizički odmor. Ovim osnovnim činiocima se mogu prema potrebi pridodati i drugi kao što su :

kineziterapija, medikamenti, fizikalna terapija. Balneoterapija predstavlja kompleks nadražaja bolesnika prirodnim faktorima. Odgovor organizma je reaktivni

proces koji se ispoljava u fazama. Ovaj proces se ne završava na efektornom aparatu, nego se produžava i traje dalje posle završetka delovanja prirodnog faktora,

pri čemu se sukcesivno uključuju pojedini funkcionalni sistemi, do ćelijskog i molekularnog nivoa. Ovaj složeni kompleks reakcija organizma započinje od

primarnog kontakta balneofaktora sa nervnim i drugim ćelijskim strukturama u tkivima i organima na površini organizma. U ćelijama ovih organa se odvijaju lokalni

biohemijski procesi koji transformišu energiju prirodnih faktora u nervni proces. Ova reakcija moše biti pozitivna i negativna, što zavisi od odnosa izmedju

reaktivnih sposobnosti organizma s jedne i fizičko-hemijskih svojstava i doze primenjenog prirodnog faktora. Suština problema u dejstvu prirodnih faktora leži u

iznalaženju adekvatnog odnosa izmedju doze prirodnih faktora i opšte reaktivnosti organizma. Ovo implicira neophodnost definisanja pojma balneoterapijske doze.

Balneoterapijska doza je determinisana sledećim faktorima: intenzitetom nadražaja (temperatura kupke, intenzitet mehaničkog dejstva i koncentracija mineralnih

elemenata rastvorenih u vodi), trajanjem procedure (hladne kupke do nekoliko minuta, dok je interval za tople kupke vrlo varijabilan i kreće se od 15-60 minuta) i

površine tela (zavisi uglavnom od stanja kardio-vaskularnog sistema, pri čemu se mogu upotrebljavati delimične, polovinske, tričetvrtinske i cele kupke).

U Niškoj Banji se primenjuje mineralna voda sa karakteristikama oligomineralne, zemno-alkalne, slabo radioaktivne homeoterme, sa trajanjem kupke od 15 minuta,

temperaturom do 37 o C i površinom tela u zavisnosti od stanja kardiovaskularnog sistema.

Stimulativno dejstvo balneofaktora može biti specifično i nespecifično. Specifično dejstvo je uslovljeno specifičnim elementima i biološki aktivnim materijama u

mineralnim vodama, odnosno zavisi od hemijskih i fizičkih osobina primenjene mineralne vode. Nespecifično dejstvo podrazumeva promenu sredine,

aktivan i pasivan psihofizički odmor i klimatske faktore, kao i ostale uslove koji su prisutni u banjskom mestu.

Cilj kako specifičnog tako i nespecifičnog dejstva je normalizacija poremećene reaktivnosti organizma.

Banjsko lečenje podrazumeva tri kompleksa terapijskih procedura: balneološki, balneofizikalni i balneofizikomedikamentozni. Balneološki kompleks se sastoji

od primene prirodnih faktora: mineralne vode, gasovi, peloidi, klima, promena sredine, dijeta (redukciona), psihofizički odmor. Balneofizikalni kompleks pored

pobrojanih prirodnih faktora uključuje i terapijski arsenal fizikalne medicine. Balneofizikomedikamentozni kompleks pored nabrojanih sredstava iz prethodna

dva uključuje i primenu lekova.

Balneoterapiju treba za sve reumatske bolesti, a posebno za zapaljenske sprovoditi etapno. U tzv. "poštednoj fazi" koja se odnosi na prvih nekoliko dana lečenja,

sve procedure treba da budu kratkotrajne i slabijeg intenziteta, odnosno balneoterapijska doza treba da bude poštedna (temperatura vode 35-36 o C, niža

koncentracija mineralnih materija i manja površina tela izlošena dejstvu procedure).

U sledećoj etapi (5-7-15 dana, u zavisnosti od dužine trajanja balneoterapijske kure) se primenjuje puna balneoterapijska doza.

Završna etapa je "faza konsolidacije" koja se karakteriše reduciranjem svih elemenata balneoterapijske doze,

kako bi se bolesnik pripremio za povratak u sredinu iz koje je došao.

Kod pacijenata je kod neadekvatnog doziranja balneoterapijskih procedura relativno česta pojava tzv. "balneoreakcije". Ona se manifestuje pojavom bola,

težine u ekstremitetima, neurovaskularnom labilnošću ili opštom slabošću, glavoboljom i vrtoglavicom. Izgleda da vegetativni centri, posebno u hipotalamusu

imaju svog udela u pojavi balneoreakcije. Osim pojačanja subjektivnih tegoba, u slučaju balneoreakcije može doći i do izmene vrednosti pojedinih

laboratorijskih parametara - naprimer ubrzanja sedimentacije eritrocita, povišenja broja leukocita i drugih pokazatelja koji govore o jačanju aktivnosti

zapaljenskog procesa.

Prema iskustvima iz Instituta "Niška Banja", balneoreakcija se obično javlja 3. do 9. dana terapije, u oko 60 % slučajeva traje manje od 3 dana i

uspeh lečenja je bolji kada se balneoreakcija uopšte ne javi. Ovo još jedanput implicira neophodnost adekvatnog doziranja balneoprocedura.

Mnogobrojne kliničke studije su dokazale povoljne efekte balneoterapije u degenerativnim i inflamatornim reumatskim oboljenjima.

Uočeno je značajno poboljšanje fizičkih i mentalnih komponenti kvaliteta života, anksioznosti, depresije, trajanja bola, intenziteta bola i funkcionalne sposobnosti.

Terapijski efekti se održavaju i nakon 5 meseci kako u kliničkim tako i u laboratorijskim parametrima.

Značajna prednost ove metode lečenja je i odsustvo ozbiljnih neželjenih efekata.

Dr. Aleksandar Dimić, Mesto balneoterapije u lečenju reumatskih bolesti - preuzmite ceo tekst

PRAVILNIK O MEDICINSKOJ REHABILITACIJI U STACIONARNIM ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA SPECIJALIZOVANIM ZA REHABILITACIJU

("Sl. glasnik RS", br. 47/2008 i 69/2008)

Preuzmite pravilnik