Copyright © 2009 - 2012. www.ors.rs All rights reserved.

Aktuelno: 

Da li se lekovima može uticati na tok

reumatoidnog artritisa?

Može. Lekovi koji mogu da menjaju tok bolesti imaju ogroman značaj jer

osim što ublažavaju simptome, mogu i značajno promeniti tok same bolesti,

odnosno usporiti progresiju zglobnih promena. Pošto je sasvim jasno da

zglobne promene nastaju već rano u početku bolesti, danas insistiramo na

ranoj i agresivnoj terapiji lekovima iz ove grupe. U ovu grupu lekova spadaju:

- metotreksat,

- hlorokvin,

- sulfasalazin,

- soli zlata,

- citotoksični agensi – azatioprin, ciklofosfamid, ciklosporin A,

- leflunomid.

Postoje tri različite grupe lekova koji se uobičajeno koriste u terapiji reumatoidnog artritisa, najčešće istovremeno

zbog međusobnog potenciranja korisnih efekata.

Tu je grupa dobro poznatih nesteroidnih antinflamatornih lekova, zatim glukokortikoidi, kao i posebna grupa lekova koji su u stanju da promene

tok same bolesti na bolje.

Koji se od pomenutih lekova najčešće danas

upotrebljava?

Od lekova koji menjaju tok bolesti, najčešće se upotrebljava metotreksat.

On se ubraja se u tzv. lekove prve linije u lečenju RA, s obzirom na relativno

brz početak dejstva (4-6 nedelja), jednostavnu primenu (10-25mg jednom

nedeljno uz 1 tabletu folne kiseline sutradan), relativnu pristupačnost i dobre

rezultate lečenja. Ograničenja se odnose na bolesnike sa oštećenjem jetre,

poremećajem funkcije bubrega, smanjenim brojem uobličenih elemenata krvi

(obzirom na potencijalno toksične efekte na koštanu srž). Ozbiljni neželjeni

efekti su retki, a pominju se plućna fibroza, oštećenje jetre, već pomuniti efekti

na koštanu srž. Neophodna je tokom terapije kontrola krvne slike i enzima

jetre u početku dvonedeljno a kasnije na 6 do 8 nedelja. U slučaju porasta

vrednosti enzima jetre AST i ALT na vrednosti više od trostrukih normalni treba

obustaviti lek.

Metotreksat danas možemo primeniti i u kombinaciji sa hlorokvinom,

sulfasalazinom i leflunomidom, ali i biološkim lekovima.

Šta se podrazumeva pod pojmom biološke terapije

reumatoidnog artritisa?

Posebno treba napomenuti grupu bioloških lekova, koji su nastali

razumevanjem procesa koji se dešavaju u samoj bolesti i koji imaju za cilj, da

modifikuju dejstvo pojedinih bioloških produkata (citokina), koji se oslobađaju

tokom promenjenog imunološkog odgovora. Do sada je već sintetisan veći

broj ovakvih lekova kao npr. monoklonsko antitelo usmereno ka B limfocitima

(rituksimab) i inhibitori TNF-alfa (etanercept, infliksimab, ili adalimumab kao

jedan od najnovijih predstavnika ove grupe) i interleukina 1 (anakinra).

Postoje ozbiljna klinička ispitivanja koja su dokazala kliničko i radiografsko

usporenje progresije bolesti kod ovako lečenih bolesnika.

Biološki lekovi su napravili pravu revoluciju u lečenju reumatoidnog artritisa

jer u velikog broja bolesnika skoro potpuno mogu uvesti bolest u mirnu fazuremisiju.

Neželjeni efekti bili su retki, a najčešći problemi su se odnosili na burne

lokalne reakcije na mestu aplikacije leka, prilikom potkožne primene i reakcije

u toku infuzije. Smatra se da bolesnici koji primaju ove lekove moraju češće

da budu kontrolisani u smislu razvoja infekcija, obzirom na uzimanje lekova

koji slabe imunološki odgovor.

Glukokortikoidi

Ovi lekovi takođe deluju antizapaljenski, ali u stanju su i da modulišu stepen imunološkog odgovora. Osim sistemskog davanja, mogu se davati

i lokalno u vidu injekcije u sam oboleli zglob. Zbog svog brzog dejstva, kao i smanjenja tegoba, mogu se koristiti kao tzv. terapija premošćavanja,

dok drugi lekovi ne počnu da deluju, ali i kao kontinuirana terapija kod obolelih koji nemaju dobru kontrolu bolesti.

I ovi lekovi ubrzo po uzimanju dovode do umanjenja subjektivnih tegoba. Međutim posebno treba naglasiti brojne neželjene efekte tokom hronične

primene i malih doza kao odraz jatrogenog hiperkorticizma (uvećanje telesne težine, karakteristično nagomilavanje masnog tkiva u predelu vrata i lica,

kao i trupa, ali ne i na ekstremitetima, smanjenje koštane gustine - osteoporoza, povećanje vrednosti krvnog pritiska). Stoga se zaista

može reći da su glukokortikoidi u reumatoidnom artritisu “dobre sluge, ali zli ‘’gospodari”. Iako se smatra da ovi lekovi ne utiču na tok bolesti,

neke skorije studije ukazuju da bi u malim dozama mogli usporavati razvoj erozivnih promena na zglobovima. Takodje treba napomenuti

da se glukokortikoidi mogu davati lokalno u zglob putem intraartikularnih injekcija radi smirivanja zapaljenja.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi

Najstariji lek iz ove grupe je svakako acetilsalicilna kiselina (Aspirin), koji

je ekonomičan i efikasan, ali i poznat po neželjenim efektima, pre svega na sluzokožu želuca. Iz tih razloga razvijene su nove klase ovih lekova,

koji ne remete sintezu faktora zaštite sluznice želuca (prostaglandina), a i dalje imaju tražene efekte.