Dodaci ishrani za fibromialgiju i upala mozga kod pacijenata sa fibromijalgijom

Na temu uzroka i lečenja fibromijalgije u posednje vreme se rade mnoga istraživanja. Za sada se eksperti slažu da uzrok fibromijalgije nije samo jedan već kombinacije nekloliko različitih uzroka, kao i da je potreban multidisciplinaran pristup i timski rad u lečenju fibromijalgije.

Jedno od pitanja sa kojima se susreću ljudi koji su njome pogođeni je svakako i da li je osim, medikamentima, vežbanjem, promenom načina ishrane i stila života, moguće olakšati simptome i suplementacijom.

Takođe, primećeno je da postoje mnoga preklapanja sa hroničnim artritisima (kao što su reumatoidni i psorijazni), sindromom hromičnog umora i lupusom. S obzirom na to da su ovo autoimune bolesti sa značajnim nivoom sistemskog zapaljenja nučnici su išli u pravcu istraživanja ove oblasti.

U nastavku su dva teksta jedan o temi suplementacije, a drugi o prisustvu upalnih procesa u mozgu kod pacijenata sa fibromijalgijom.

 

 

Dodaci ishrani za fibromialgiju

 

Budući da je fibromialgija hronična bolest sa mnogo simptoma, važno je pristupiti višeslojnom pristupu lečenju. Nekoliko istraživačkih studija testiralo je suplemente kako bi utvrdilo koji će verovatno pomoći u smanjenju simptoma. Iako zdrvstveni profesinalci sigurno imaju ulogu u lečenju fibromialgije, ono što radite kod kuće može napraviti veliku razliku.

Dodaci ishrani mogu biti važan deo slagalice.

 

Vitamini B

Vitamini B pomažu u suzbijanju neuroloških tegoba, poput peckanja i osetljivosti, koje su zastupljene u fibromialgiji. Vitamini B su neophodni za proizvodnju energije, metabolizam proteina i održavanje centralnog nervnog sistema. Vitamini B takođe pomažu u povećanju broja crvenih krvnih zrnaca u vašem telu i štite mijelinski omotač koji štiti nervne završetke. Vitamini B su dostupni u nekoliko oblika, uključujući tablete, kapsule, injekcije i sublingvalno.

 

Vitamin C

Vitamin C vam može pomoći u borbi protiv simptoma fibromialgije izgradnjom imunološkog sistema. Pokazalo se da pomaže u simptomima fibromialgije. Pomaže u zaštiti ćelija i održavanju zdravlja. Vitamin C je neophodan za održavanje zdravog vezivnog tkiva, koje daje podršku i strukturu drugim tkivima i organima. Zaključeno je da je doza za pomoć ljudima sa fibromialgijom 500-1000 mg dnevno.

NAPOMENA: Količina vitamina C koja se nalazi u multi vitaminima je uglavnom sigurna. Više od 2.000 mg vitamina C dnevno može izazvati neželjene efekte. Razgovarajte sa svojim lekarom ako ste trudni, dojite, nedavno ste podvrgnuti angioplastici ili se spremate za postupak, imate dijabetes, bolesti srca ili poremećaj krvi.

 

Vitamin D

„Sunčani vitamin“ nije dobar samo za izgradnju kostiju. Prema stufiji iz 2014. godine, objavljenoj u časopisu “Pain”, on takođe može pomoći u borbi protiv bola i umora uzrokovanih fibromialgijom. Tokom studije, 30 žena sa fibromialgijom - kojima je takođe nedostajao vitamin D - podeljeno je u dve grupe. Lečena grupa je primala oralne dodatke vitamina D tokom 20 nedelja. Kontrolna grupa je dobila placebo. Nakon samo jedne nedelje, grupa koja je lečena pokazala je poboljšano fizičko funkcionisanje, imala je manje jutarnjeg umora od placebo grupe i prijavila je značajno smanjenje bola. Jedan pregled istraživanja vitamina D pokazao je da 70% pacijenata sa hroničnim bolom ima nedostatak vitamina D. Lekar može da vas testira na nivou vitamina D i preporuči potrebnu količinu. Doziranje može varirati u zavisnosti od toga koliko vam je potrebno. Telo proizvodi vitamin D kada je koža direktno izložena suncu - naš najbolji izvor. Ali neki ljudi ne proizvode dovoljno hranljivih sastojaka. Tu spadaju žene starije životne dobi, tamnopute ili gojazne. Budući da malo hrane sadrži vitamin D, uzimanje suplemenata je najlakši način da obezbedite dovoljan unos.

 

Co-K10

Dodatak koenzima Q10 (CoK10) pokazao je poboljšanje simptoma, navodi se u CNS Neuroscience & Therapeutics. Značajno poboljšanje zabeleženo je u povećanom osećaju empatije, smenjenju depresije i anksioznosti, umanjenom osećaju neprijateljstva prema drugima i psihotizmu..

 

Magnezijum i jabučna bkiselina

Magnezijum-malat je dugo ispitivan kao mogući način lečenja fibromialgije i ME / CFS (Mijalgičnog encafalomijelitisa / Sindrom hroničnog umora). Neke studije sugerišu da magnezijum može da ublaži upalu koja pokreće sindrom, dok jabučna kiselina može da ublaži umor povećavajući proizvodnju ATP. Oboje je potrebno za generisanje ćelijske energije u obliku adenozin trifospahata (ATP), koji se naziva „energetskom valutom života“. Studija na klinici Maio u Minesoti potvrdila je postojeća medicinska istraživanja koja kažu da je održavanje terapijskog nivoa magnezijuma u ​​serumu povezano sa smanjenjem simptoma fibromialgije, uključujući depresiju i umor. Magnezijum je dostupan u slobodnoj prodaji u mekom obliku gela, tableta, kapsula i praha. Dostupno je i kao lokalno rešenje. Magnezijum malat se može uzimati sa hranom kako bi se smanjio rizik od dijareje, nadimanja ili grčeva.

 

SAM-e (S-adenozil metionin)

Veruje se da SAM-e povećava nivo serotonina i dopamina, dva moždana neurotransmitera povezana sa raspoloženjem, koncentracijom, kontrolom bola i drugim telesnim funkcijama. U pregledu dopunskih i alternativnih tretmana fibromialgije iz 2006. godine, naveden je SAM kao jedan od suplemenata iza kojih stoje neki od najboljih dokaza pošto je nekoliko studija pokazalo da SAM može biti perspektivan za fibromialgiju. Poboljšanja su primećena u smanjenju bol, umor, jutarnje ukočenosti i primećeno je bolje raspoloženje u dvostruko slepoj studiji na 44 pacijenta sa primarnom fibromialgijom koji su uzimali SAM. Za pacijente sa fibromialgijom koji se takođe bore sa depresijom, klinička ispitivanja pokazala su da je SAM uporediv sa antidepresivima na recept. NAPOMENA: Budući da SAM-e utiče na neurotransmitere, ne preporučuje se osobama koje uzimaju antidepresive - na recept ili prirodne, poput kantariona. Možda nije sigurno za one koji imaju bipolarni poremećaj, Parkinsonovu bolest ili dijabetes. SAM-e se takođe ne preporučuje nikome ko ima HIV / AIDS.

 

5-HTP (5-hidroksitriptofan)

5-HTP (5-hidroksitriptofan) se koristi za poremećaje spavanja kao što su nesanica, depresija, anksioznost, migrena i glavobolje tenzionog tipa, fibromialgija, gojaznost, predmenstrualni sindrom, poremećaj pažnje i hiperaktivnost i Parkinsonova bolest. 5-HTP deluje u mozgu i centralnom nervnom sistemu povećavajući proizvodnju serotonina. Serotonin može uticati na san, apetit, temperaturu, seksualno ponašanje i bol. S obzirom da 5-HTP povećava sintezu serotonina, koristi se za nekoliko bolesti kod kojih se veruje da serotonin igra važnu ulogu. Za one koji imaju fibromialgiju, 5-HTP može pomoći u povećanju dubokog sna i smanjenju bola. U jednoj studiji objavljenoj u časopisu Alternative Medicine Reviev, istraživači su izvestili da dodatak 5-HTP-u takođe poboljšava depresiju, anksioznost, nesanicu i bol. U drugoj dvostruko slepoj, placebom kontrolisanoj studiji, 50 ljudi sa fibromialgijom uzimalo je ili 5-HTP ili placebo. Posle četiri nedelje, ljudi koji su uzimali 5-HTP pokazali su značajno poboljšanje bolova, broja nežnih tačaka, ukočenosti, anksioznosti, umora i sna. NAPOMENA: 5-HTP može negativno reagovati na dugotrajnu upotrebu (mnogo meseci ili duže) ako uzimate antidepresive, bilo na recept, bilo biljne, kao što je kantarion. Uzimanje 5-HTP-a zajedno sa lekovima za depresiju može previše povećati serotonin i izazvati neželjene efekte, uključujući probleme sa srcem, drhtavicu i anksioznost.

 

Pre uzimanja bilo kakvih dodataka proverite kod svog lekara. Pitanja koja treba postaviti lekaru uključuju:

• Koja je prava doza za mene?

• Da li da ga uzmem sa hranom?

• U koje doba dana da ga uzmem?

• Da li će ovaj dodatak predstavljati problem ukoliko ga uzimam uporedo sa redovnom terašijom na recept?

 

Obavezno pročitajte etikete, posebno ako imate intoleranciju na hranu poput glutena. Da biste osigurali kvalitet i sigurnost, odlučite se za dodatke koji su sertifikovani. Sertifikat potvrđuje da je proizvod bezbedan za upotrebu i da sadrži onu količinu sastojaka koji su navedeni na etiketi proizvoda.

 

Ovaj članak je samo u informativne svrhe i nije zamena za medicinske savetie ili lečenje. Uvek se konsultujte sa svojim lekarom pre nego što počnete ili prestaneta da uzimate bilo koji lek.

 

Ovaj tewkst je preuzet sa sajta www.fibrocoalition.org

 

 

Upala mozga kod pacijenata sa fibromijalgijom

 

Dr Dr. Osman Shabir, PhDR. Pregled dr. Jennifer Logan, MD, MPH

 

Fibromialgija je stanje u kojem postoji opsežni hronični bol po telu sa povećanom reakcijom bola na pritisak, koji obično ne bi bio bolan. Ključno za patogenezu fibromialgije je oštećena obrada nociceptivnog (bola) signala u nervnom sistemu.

Stoga je fibromialgija u svom čistom obliku neurobiološki poremećaj, a ne psihijatrijski ili psihološki poremećaj.

Iako je tačan uzrok fibromialgije nepoznat, ono što je poznato jeste da postoji puno preklapanja između fibromialgije i reumatoidnog artritisa, sindroma hroničnog umora i sistemskog eritematoznog lupusa. Ovi poremećaji su autoimuni poremećaji i pokazuju značajan nivo sistemskog zapaljenja.

Naučnici su nagađali da li bi fibromialgija takođe mogla biti zapaljive prirode, mada do danas za to nedostaju dokazi.

“Nemamo dobre mogućnosti lečenja za fibromialgiju, pa bi identifikovanje potencijalnog cilja lečenja moglo dovesti do razvoja inovativnih, efikasnijih terapija, a pronalaženje objektivnih neurohemijskih promena u mozgu pacijenata sa fibromialgijom trebalo bi da pomogne u smanjenju trajne stigme koju mnogi pacijenti imaju, često im se govori da su njihovi simptomi izmišljeni i sa njima je zapravo sve u redu. “dr Marko Loggia, docent za radiologiju na Medicinskom fakultetu Harvarda.

 

Šta je neuroinflamacija (upala mozga)?

Upala je lokalizovani ili generalizovani telesni odgovor na povredu, infekciju ili bolest. Karakterišu ga četiri ključna znaka: rubor (crvenilo), kalorija (toplota), tumor (otok) i dolor (bol). Neuroinflamacija je specifično zapaljenje (kratkotrajno ili hronično) nervnog sistema (mozga i kičmene moždine). Neuroinflamacija je prisutna u raznim bolestima mozga, uključujući neurodegenerativne bolesti poput Alchajmerove bolesti, multiple skleroze, traumatične povrede mozga i produženog stresa, da nabrojimo nekoliko primera.

 

Simptomi koji obično pogađaju pacijente sa sindromom fibromialgije uključuju bol, probleme sa spavanjem, ukočenost (naročito posle odmora ujutru), umor, uznemirenost creva (sindrom iritabilnog creva), depresiju, glavobolju itd. Bol i simptomi stanja imaju tendenciju da traju doživotno kod većine pacijenata .. Slika zaslužna za: Agenturfotografin / Shutterstock

 

 

Tokom neuroinflamacije, mikroglija (imunske ćelije mozga) i astrociti (ćelije potpore) aktiviraju se i oslobađaju različite medijatore zapaljenja, poput hemokina i citokina. Ovi inflamatorni odgovori su obično lokalizovani u mozgu, ali vremenom mogu ugroziti krvno-moždanu barijeru i dovesti do sistemskog zapaljenja. Priliv sistemskih imunih ćelija kao što su limfociti u mozak nakon razgradnje moždane barijere (BBB-a) može dodatno pogoršati neuroinflamaciju i može dovesti do trajnog oštećenja nerva.

 

Neuroinflamacija u fibromialgiji

Nekoliko studija je sada pokazalo prisustvo neuroinflamacije u mozgu pacijenata sa fibromialgijom. U studiji koju su sproveli Backrid i saradnici 2017. godine, ispitivanjem su dokazali da su svi inflamatorni marker bili znatno veći u likvoru i plazmi pacijenata sa fibromialgijom u poređenju sa kontrolama. To sugeriše da fibromialgija ima i neuroinflamatornu, i sistemsku upalu. U novijoj studiji snimanja mozga (koju su Albrecht i kolege objavili u Brain, Behaviour and Immuniti 2019), utvrđeno je da su pacijenti imali široko rasprostranjenu mikroglijalnu aktivaciju. Kao što je prethodno pomenuto, mikroglija se aktivira tokom neuroinflame. Aktivirana mikroglija oslobađa proupalne medijatore u mozgu, senzibilišući nociceptivne (bolne) neuronske puteve u mozgu. Dalje, dve nezavisne grupe, jedna u Opštoj bolnici u Massachusettsu (SAD), a druga u Institutu Karolinska (Švedska), primetile su iste obrasce aktivacije mikroglija kod pacijenata sa fibromialgijom, ali ne i kod kontrola. Saradnja ove dve grupe dovela je do studije objavljene u časopisu Mozak, ponašanje i imunitet. Kako su obe grupe videle iste rezultate i došle do istog zaključka, to povećava validnost nalaza.

Ukratko, postoje novi dokazi o neuroinflamatornoj bolesti kod pacijenata sa fibromialgijom. Znajući da se neuroinflamatornost primećuje kod pacijenata sa fibromialgijom, novi terapeutski ciljevi mogu se istražiti i razviti tako da ciljaju senzibilizaciju puteva bola u mozgu koji dovode do simptoma, uključujući umor. Neuroinflamacija se takođe primećuje kod sindroma hroničnog umora. Blokiranje medijatora upale koje oslobađa aktivirana mikroglija delimično bi moglo da smanji ukupne simptome fibromialgije.

IZVORI

1. NHS.uk, 2019. Fibromyalgia. https://www.nhs.uk/conditions/fibromyalgia/

2. FMAUK.org, 2019. What is Fibromyalgia? http://www.fmauk.org/2-uncategorised/52-what-is-fibromyalgia

3. Bäckryd et al, 2017. Evidence of both systemic inflammation and neuroinflammation in fibromyalgia patients, as assessed by a multiplex protein panel applied to the cerebrospinal fluid and to plasma. J Pain Res. 2017; 10: 515–525. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5344444/

4. Albrecht et al, 2019. Brain glial activation in fibromyalgia – A multi-site positron emission tomography investigation. Brain, Behaviour & Immunity. 75:72-83 https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0889159118302423

Tekst je napisao Dr Osman Shabir

Dr Osman Šabir je postdoktorski istraživački saradnik na Univerzitetu u Sheffieldu koji proučava uticaj kardiovaskularnih bolesti (ateroskleroza) na neurovaskularnu funkciju kod vaskularne demencije i Alzheimerove bolesti koristeći pretkliničke modele i tehnike neuroimaginga. Sedište mu je na Odeljenju za infekcije, imunitet i kardiovaskularne bolesti Medicinskog fakulteta u Šefildu.

 

Preuzeto sa sajta

https://www.nevs-medical.net/health/Brain-Inflammation-in-Patients-vith-Fibromialgia.aspk